Ko je bio Miyamoto Musashi

Mijamoto Musasi

Shinmen Musashi No Kami Fujiwara No Genshin, poznatiji kao Miyamoto Musashi, rođen je u selu Miyamoto u pokrajini Mimasaka 1584. „Musashi“ je naziv oblasti jugo-istočno od Tokija, naziv „No Kami“ znači „plemić iz pomenute oblasti“, dok je „Fujiwara“ ime najistaknutije plemićke porodice u Japanu od pre više od hiljadu godina.

Musashi-jevi/Musašijevi preci vode poreklo od istaknutog i moćnog Harima klana sa japanskog južnoistočnog ostrva, Kyushu.

Kada je imao sedam godina, Musashi ostaje bez oca, za koga je neutvrđeno da li ga napušta ili umire. Budući da je ranije izgubio majku, Ben No Suke, kako su ga zvali tokom detinjstva,ostaje da živi sa ujakom, sveštenikom. Nije tačno poznato zašto je Musashi započeo učenje mačevanja, međutim, poznato je da je bio odlučan i poprilično krupno građen za svoje godine. Sa samo trinaest godina pobeđuje u svom prvom duelu. Svoju sledeću pojedninačnu borbu imao je sa 16 godina, i negde u to vreme on odlazi od kuće i započinje svoje lutanje po Japanu. U svom „ratničkom hodočašću“ Musashi živi izolovano od društva i posvećuje svoj život jednoj jedinoj ideji – ispunjenju na Putu mača, retko se kupajući, ne češljajući kosu, odričući se društva suprotnog pola, niti birajući posebnu profesiju osim posvećene usmerenosti ka svom traganju.

Oko tridesete godine života on donosi odluku da više ne učestvuje u pojedinačnim borbama, iako je do tog momenta ostvario šezdeset pobeda u isto toliko mečeva. Učestvovao je i u nekolicini velikih borbi od kojih je najpoznatija ona u mestu Seki Ga Hara iz 1600. godine kada Tokugawa Ieyasu preuzima titulu vrhovnog vojskovođe Japana od svog prethodnika Toyotomi Hideyoshi-a/Hidejošija, a Musashi se bori na strani koja je izgubila. Nakon borbe, odlazi u prestonicu Kyoto. Tada već zamenjuje tradicionalni mač drvenim.

1605. godine, Musashi odlazi u južni deo prestonice, u hram Hozoin gde se takmiči nasuprot učenika Nichiren budističke škole, Zen sveštenika Hoin Inei, po imenu Oku Hozoin. Iako je bio odličan kopljanik, sveštenik nije predstavljao izazov za ratničke sposobnosti koje poseduje Musashi, koji odnosi dvostruku pobedu sa svojim kratkim, drvenim mačem. U hramu ostaje neko vreme usavršavajući tehniku borbe kopljem i razgovarajući sa monasima. U toku svog putovanja zemljom, on se bori u pokrajinama Iga, Izumo i Edo (današnji Tokio). Nakon odluke o neučestvovanju u pojedinačnim borbama, pridružuje se Tokugawa armiji (protiv koje se borio u ranije pomenutoj bici u mestu Seki Ga Hara 1600. godine). Kako sam piše u svojim spisima, u 50. ili 51. godini života (1634. godine) počinje da usvaja elemente vojne strategije.

U pratnji svog usvojenog sina po imenu Iori, Musashi odlazi u mesto Ogura na ostrvu Kyushu, gde ostaje do kraja svog života. Nakon šest godina provedenih tamo, lord Hosokawa ga poziva da bude gost u zamku Kumamoto.

Provodi nekoliko godina u društvu lorda Churi uglavnom slikajući. 1643. godine povlači se iz društvenog života i samo nekoliko nedelja pred smrt, u maju 1645. piše svoje čuveno delo Go Rin No Sho, ili Knjiga pet prstenova.

Musashi je bio naširoko poznat kao Kinsei ili „Svetac Mača“. Knjiga pet prstenova je jedinstveno delo u opusu o borilačkim veštinama, budući da se bavi strategijom rata na način na koji se Musashi bavi metodama duela.

Sam Musashi je istakao važnost istraživanja i učenja o načinima obavljanja svih profesija, što je i lično iskusio. U toku svog hodočašća istraživao je ne samo istaknute mačevaoce, već i izuzetne sveštenike (poput njegovog prijatelja Takuan Soho-a), strategiste, umetnike i zanatlije, a sve u svrhu proširenja sopstvenog znanja i umeća. Zahvaljujući ovom principu, Musashi ostaje upamćen ne samo kao vrstan mačevalac, već i kao izuzetan slikar, pesnik, vajar, poznavalac tradicionalne ceremonije pijenja čaja, kao i „No drama“ japanske pozorišne forme. Takođe se pretpostavlja da je bio i odličan stolar.

Njegova škola mačevalaštva se zvala „Niten” ili „Dva neba“, a Musashi obično sebe predstavlja sa dva ukrštena mača iznad glave. Pored opisa mnogobrojnih tehnika, različitih stilova i škola, sa naglaskom na upornosti, vrednom radu i treniranju na putu mača, Musashi završava svoje delo Knjiga pet prstenova sa poglavljem „Praznina“, gde kaže:

„Treba da vredno vežbaš i usredsređeno ideš putem vojne doktrine, sa iskrenošću u svome srcu. Moraš da sve sagledaš jasno i tačno. Neka praznina bude tvoj put i praznina jeste tvoj put.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

seventeen + 1 =